Femme dans l'oeuvre de Baudelaire

Un ciel liquide qui parsème D'étoiles mon coeur! Ja je sam pjesnik, ti je Žana Dival. Pjesnik joj se obraća direktno, na „ti“ što ukazuje na njihovu bliskost. „Chère indolente“ ukazuje na intezitet ljubavi koju osjeća prema njoj, očaran njome „ton corps si beau“. Osjećanja koja gaji prema njoj su naglašena upotrebom interpunkcijskih znakova, tj. strofe 1 i 9 se završavaju uzvičnicima. Način na koji opisuje njene oči, je izvanredan: „Tes yeux, où rien ne se révèle De doux ni d'amer, Sont deux bijoux froids où se mêle L'or avec le fer.“ Oči u kojima ništa ne piše, a znamo da su oči ogledalo duše. Upoređuje ih sa dva dragulja, izrađenih od mješavine dva metala: gvožđa i zlata. To nam ukazuje na tajanstvenost Žane Dival, kojom je pjesnik bio godinama očaran, na ženu koja stoji čvrsto kao gvožđe, i sija kao zlato; ukazuje na bitnost tih očiju u njegovom bijednom životu. Zašto kaže da je ona „serpent qui danse“? Povezujući simbol zmije u Bibliji, zaključujemo da ju je možda nazvao zlom. Ali, ono što nam upada u oči jeste i štap oko kog ta zmija pleše. Možda je to Asklepijev štap oko kog je obmotana zmija, simbol liječenja u antičkoj grčkoj mitologiji. Ta zmija, simbol rođenja i plodnosti, je bila pjesnikovo izlječenje od patnje i dosade onovremenog društva i obitavanja. Takođe, možemo ga povezati I sa činjenicom da je Dival bila hroma, te ju je pjesnik na ovaj način blago ismijao, nju i njen štap. Fizičko zbližavanje pjesnika i njegove muze napreduje između početka i kraja pjesme. U prvoj strofi postoji izvjesna fizička udaljenost. Zatim se kreće ka pjesniku, senzualna šetnja. Potom se njena poza mijenja. Fizičko zbližavanje putem poljupca, ili nečeg više. Time se postiže izmirenje između početka i kraja pjesme. Dival je istovremeno aktivna i pasivna, aktivna u hodu, pasivna u ležećem položaju. Ona je žena i dijete: žena jer joj prija sopstvena senzualnost, provokativnost, a dijete u stihu br. 24 (tête d'enfant). Upravo ova dvostruka ličnost šarmira pjesnika, savršen spoj suprotnosti. Šarl Bodler str. 9 Lik žene u djelu Šarla Bodlera 2020 APOLLONIE SABATIER 10 11Apollonie Sabatier, rođena kao vanbračno dijete, nije imala drugog izbora osim da postane kurtizana, onako kako porodična prošlost zahtijeva. Plan je bio da postane operska pjevačica, međutim desile su se krupne izmjene. Dospjela je do salona, kao gost pored Balzaka, Gotjea, Flobera. Pokazavši vještinu brze socijalizacije, proslavila se okupljanjem različitih grupa, zbog čega je dobila nadimak La Présidente. Žena izuzetne ljepote je kao takva bila muza mnogobrojnim muškarcima, često skandalozno pozirajući (npr. Femme mordue par le serpent de August Clesinger). Na jednom od tih skupova je upoznala Bodlera 1852. god. Punih pet godina, pjesnik ju je volio u tišini, sve do 1857. kad je odlučio da joj posveti nekoliko pjesama, preplavljenih senzualnošću. Tada je po prvi put obratila pažnju na njega. Pjesnikovo interesovanje je nestalo u tom trenutku. Mnogi izvori tvrde da je tome kriva njena ljubomora zbog Žane Dival, pjesnikove najveće ljubavi. U ciklusu pjesama koje joj je posvetio (40-48), ističe se A celle qui est trop gaie. Ilustruje dva različta trenutka ljubavi o kojoj pjesnik piše: divljenje izdaleka i ljubavni čin. 10 https://www.google.com/search? q=madame+sabatier&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ved=2ahUKEwiZvsqJ4NrtAhVCKuwKH RkBCiQQ_AUoAXoECAMQAw&biw=1366&bih=625#imgrc=UGIBo0AjL1U_tM 11 https://bizarrevictoria.wordpress.com/2017/03/03/apollonie-sabatier-and-baudelaireand-jeanne-duval/ Šarl Bodler str. 10 Lik žene u djelu Šarla Bodlera 2020 12À Celle qui est trop gaie Ta tête, ton geste, ton air Sont beaux comme un beau paysage; Le rire joue en ton visage Comme un vent frais dans un ciel clair. Le passant chagrin que tu frôles Est ébloui par la santé Qui jaillit comme une clarté De tes bras et de tes épaules. Les retentissantes couleurs Dont tu parsèmes tes toilettes Jettent dans l'esprit des poètes L'image d'un ballet de fleurs. Ces robes folles sont l'emblème De ton esprit bariolé; Folle dont je suis affolé, Je te hais autant que je t'aime! Quelquefois dans un beau jardin Où je traînais mon atonie, J'ai senti, comme une ironie, Le soleil déchirer mon sein, Et le printemps et la verdure Ont tant humilié mon coeur, Que j'ai puni sur une fleur L'insolence de la Nature. Ainsi je voudrais, une nuit, Quand l'heure des voluptés sonne, Vers les trésors de ta personne, Comme un lâche, ramper sans bruit, Pour châtier ta chair joyeuse, Pour meurtrir ton sein pardonné, Et faire à ton flanc étonné Une blessure large et creuse, 12 https://fleursdumal.org/poem/138 Šarl Bodler str. 11 Lik žene u djelu Šarla Bodlera 2020 Et, vertigineuse douceur! À travers ces lèvres nouvelles, Plus éclatantes et plus belles, T'infuser mon venin, ma soeur! Već u prvim stihovima joj se obraća direktno, ne persira joj. „Ta tête, ton geste, ton air". Analizira njeno lice, lijepo kao prirodni pejzaž; njen osmijeh čiji ples upoređuje sa plesom hladnog vjetra. Motive prirode veže za ljepotu te žene. Za sebe kaže da je tužni prolaznik pored koga se ona provlači, što ukazuje da je to tad bila platonska ljubav, da ga tad nije ni primjećivala. Sa opisa lica prelazi na ruke, ramena: „... comme une clarté De tes bras et de tes épaules.“ Opisuje njene cvjetne haljine, simbol njenog šarenog uma, a znamo da je pjesnik volio motiv cvijeća. Potom se ritam mijenja, prelazi sa platonske ljubavi na sam ljubavni čin: „Pour châtier ta chair joyeuse, Pour meurtrir ton sein pardonné, Et faire à ton flanc étonné Une blessure large et creuse“. Naziva je vrtoglavom slašću, poziva je da otruje njene usne svojim usnama. Usne koje su svjetlije i ljepše, pretpostavljamo da ih poredi sa tamnim, punim usnama Žane Dival. Za njega ovo predstavlja novo iskustvo, novo zadovoljstvo. U naslovu je iskoristio pridjev gaie, vjerovatno misleći na belle. Uporedivši nju i Dival, prije svega vidimo fizičke razlike (miris, kosa, usne, koža) što pjesniku budi znatiželju da proba nešto novo, drugačije. Nov cvijet u istoj bašti.